Živjeti punim plućima

 

 

Prije odprilike 7 mjeseci jedan drug me je pozvao i pitao daIi me interesuje jedan kurs o fotografiji, snimanju i  montaži.

Da vam pravo kažem bio sam malo skeptičan o tome jer imam loše iskustvo sa projektima ovde, mislio sam da će biti gubljenje vremena.  Kao sto život teče i ovo je bilo jedno poglavlje moga života, pa rekoh hajde da vidim i ako je kao svi drugi onda će i biti zadnji.

Danas, posle mnogo mjeseci i mnogim satima rada, učenja i još mnogo učenja, baš sam sretan sto sam uložio ovo vreme, ne samo da sam naučio nešto od baš dobrih profesora,predavača, fotografa,montažera,scenarista, vec sam i stekao prijatelje za život, počevši od mojih kolega s kojima sam učio i na kraju napravio film, naših profesora, predavača i gostiju koji su dolazili za tih sedam mjeseci,  koje sad vidim kao dio moje familje.

Ovaj projekat je finansiran od strane Zavoda za Zapošljavanja kroz grant šemu zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Firma koja je dobila ovaj projekat zove se GlobalSoft Montenegro čiji je vlasnik Dražen Sekulić,             i zahvalan sam im. Neću vas smarati sa detaljima ako imate neko pitanje možete me kontaktirati.

Miki,Saša,Dusan,Ivan i ja.

 

Za ovo vreme smo i učili kurs naprednih kompjutera, u Pamarku predavač je bio Peđa od koga smo neki naučili a neki obnovili, sve u svemu smo na kraju svi izašli pametniji i bolji  hvala vam.

Negde u Avgustu sreli smo se po prvi put, grupa je izgledala interesantna, Miki koji je najstariji, je umjetnik i vidjecete to u filmu, Ivan je izvor naših informacija o filmu, muzici, autima i motorima, Saša je naš najmlađi i najvredniji član a i naš navigator. U filmu se vide četiri osobe ali bio je i peti, zove se Dušan, naš psiholog. Na njemu je bilo da održi ravnotežu svih nas, a vjerujte mi to nije bilo lako, ja sam mu zahvalan do kraja života.

Kad smo dobili nastavni plan, bio sam malo iznenađen jer je izgledao  vrhunski, učićemo osnove  fotografije pa i napredne.  Professor nam je bio Relja i zahvalan sam svima a ponajviše organizatorima koji su ga doveli, danas kad se projekat zavrsio, ja ga zovem malim bratom. On mi je otvorio oči i sada gledam kroz oči fotografa, to nije bilo lako, pričam o sebi, nikad nisam razmišljao o fotografiji i kako slikam, blenda, ekspozicija, dubinska oštrina i fokus su bile astro fizika za mena a vjerujte mi to je Špasnko selo za mene.

Danas gledam svaku sliku drugim očima, i razmišljam o tome kako treba da izgleda; moje slike su se toliko popravile da pojedini moji prijatelji ne mogu da vjeruju da sam ih ja slikao. Put je bio dug, sati i sati su provedeni u predavanjima kako treba slikati, sta treba biti ili ne biti u slici. Posjetili smo mnoge galerije i ovde i u okolini, pogledali veliki broj filmova i pričali o njima.  Relja je od početka bio kao Božiji dar, zahvaljujuci njemu sad drugačije gledam film, slike i tražim magični sat, misleći o tome koja će sledeća slika biti i da li ću moći da izvučem onu priču koja je u mojoj glavi. Ja sam još mlad u ovome ali mnogi od vas me znate i znate da ja radim mnoge stvari dobro i moje učenje ne staje jer ja sam životni student. A nemojte se čuditi ako jedan dan vidite neki moj film, možda i film o mom životu.

A kad taj dan dođe znajte da osoba koja je otvorila moje oči u ovom je Relja, mali brate kako te sad zovem zahvalan sam ti i nadam se da ću te jednog dana učiniti ponosnim.

Relja, Saša, Miki, Ivan i ja.

Sledeći predmet koji smo učili je montaža, bilo je to područje Profesora Ivana (Ziko).  Većina ljudi misli da je lako napraviti film, ustvari lako je gledati film, a praviti film je kompleksan posao u kome mnogo ljudi trebaju raditi kao tim.

Ziko i Relja.

I kad imate dobar tim to nije dovoljno, prvo trebate imati ideju, ako je ideja slaba ma koga god imali u timu film će biti slab. Da biste napravili film, morate uraditi mnogo stvari, prvo morate dobro poznavati fotografiju, samo kad to dobro savladate možete početi da koristite kameru.  Kad snimanje počne morate biti spremni za sate i sate snimanja, kad budete mislili da imate sve vjerujte mi NEMATE.

 

Ziko mi je dao jedan dobar savjet “snimajte što vise krupnih scena i detalja” i kad je došlo vreme montaže mogu vam reći da sam sam sebe psovao što nisam više slušao Zika. Imali smo oko 150 gigabajta materiala i trebalo nam je još.

Kad gledate filmove budite zahvalni ne samo glumcima, režiserima itd, nego i onima koji sjede u mračnoj sobi pored dva tri monitora i rade sve to o čemu većina ljudi nikad i ne razmišlja. Od toga zavisi da li će film biti dobar ili ne. Ziko je isto bio Božiji dar za nas, bio nam je na raspolaganju 24 sata, kao i Relja.

Njih dvojica i svi njihovi prijatelji koji su sad naši prijatelji su omogućili da se ovaj film i svi filmovi u budućnosti  budu urađeni, zahvalan sam da sam vas sreo, osećam se kao da smo jedna familjia i nadam se da ćemo još dugo sarađivati, jesti, piti i smejati se.

Imali smo veliki broj gostiju, koji su sa nama delili svoje znanje, jedan od njih bio je Momir Matović poznati Režiser ne samo kod nas već u svjetskom rangu.

Svi smo malo i imali tremu da ga upoznamo ali nas je sve iznenadio svojim opuštenim glasom i pričom, imali smo osećaj da se znamo sto godina i da je on jedan od nas a ne velikan Jugoslovenskog filma i dobitnik mnogih filmskih medalja i  nagrada.

Relja,Momir Matović,Miki,Ivan i ja.

Scenarista Obrad Nenezić je bio tu za nas od početka, a i sad je tu, i sada kad gledam neki film sećam se njegove price i kako nas je unapredio i dao znanje koje ćemo mi godinama koristiti hvala ti druže.

Reziser Drasko Djurovic nas je posjetio i pričao sa nama o filmu, gledali smo i njegov film „As pik“ sa Majklom Madsenom.

Sinisa Adamovic, Aleksandar Sasa Gajic, Zeljko Bracanovic, Balsa Gobovic i  mnogi drugi su nas posjetili i djelili sa nama svoje znanje i nadam se da ćemo sarađivati sa njima i ubuduće.

Kako ja vidim film, film  je kao magija, uzmete masu sirovog materiala i od toga napravite priču. Hitčkok je rekao   “ Film je život bez dosadnih trenutaka”   zavisno od mnogo stvari film će biti ili dobar ili loš. Da biste imali dobar film treba vam dobar kamerman, ali prije svega toga treba vam ideja (hvala ti Obrade za tvoje vreme), treba vam scenarista, i lista nastavlja, vjerujte mi duga je, neću o tome detaljno pisati jer to nije suština ovog bloga, ali vjerujte mi dug je put do montažera. Kako sam ja shvatio montaža traje isto koliko i snimanje, ako je montaža loše urađena onda će i film biti loš, zato budite zahvalni kad budete gledali sledeći dobar film onom čovjeku kojeg ne vidite u filmu ali bez njega film ne bi bio. .

Ja i momci smo došli do ideje da napravimo film, imali smo puno ideja, i na kraju smo se dogovorili da film bude o meni, kratak dokumentarni film o stvarima koje ja svakodnevno radim. Kada budete gledali film razmislite o ovome, prije sedam mjeseci ni jedan od nas nije ni imao ideju kako se film pravi, onda smo napravili scenario, snimali cjeli film, snimali audio i kad smo imali cjeli material, radili smo i montažu. Naravno naši profesori su bili tu svo vreme i pratili su naš rad, kad bi nesto zakočilo savjetovali su nas kako da prevaziđemo te prepreke. Posle puno rada i malo sna film je bio spreman 26 Februara 2018.

Mislim da je film dobar, gledao sam ga puno puta, našao neke greške, siguran sam da ćete i vi naći neke. Uradio sam i prevod za titlove na Engleskom za moje prijatelje koji ne govore naš jezik i naravno u našem jeziku za one koje imaju probleme sa sluhom.

Molio bih vas da budete strpljivi, film će ići na filmske festivale i zbog toga ga ne možemo još postaviti gde ga svako može vidjeti. Moj brat je otvorio Vimeo nalog za mene pa će tu biti postavljen film privatno da biste ga mogli vidjeti. Javite mi se u inbox i dacu vam link i šifru kako biste mogli da vidite film. Voleo bih da čujem vaše utiske, bili oni dobri ili loši.

Moj je život bio interesantan i baš pre neki dan sam razmišljao o tome i sa svim problemima i poteškoćama nebih menjao ništa, možda bih ove bolove malo smanjio. Hvala vam sto ste vaše vreme proveli samnom, moji dragi čitaoci, i kao i uvjek, neka vam je sunce na leđima, vjetar na licu a osmjeh da vas prati ovaj dan i svaki naredni. Zivot je dobar sa samim tim i mi smo dobri, a kad mislimo dobro onda dobro će nas naći .

 

1 misao o “Živjeti punim plućima”

  1. Hvala i Tebi, AmBROze, prijatelju moj… Što postojiš… Što si, i na ovaj način, pomenuo sve ove divne ljude, i ukazao im veliko poštovanje i zahvalnost… !!!
    Puno sreće i uspjeha u daljem životu i radu !!! Mickey

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.