Moja priča o postu.

 

Moja priča o postu.
Postim dugo, većina ljudi će odmah pomisliti da je to način da se izgubi težina – odgovor je i da i ne. Ja to radim zbog drugih zdravstvenih benefita.
Evo i male priče… Ja sam u invalidskim kolicima više od 20 godina. Volim da jedem, ali volim i da radim nešto. Kad sam upucan 1995. godine, imao sam oko 220 LBs (100 kg). U to vrijeme sam se bavio borilačkim vještinama i bio aktivan čovjek. Sve se promijenilo tog petka uveče, u februaru, 1995. godine. Poslije te noći, ostajem vezan za kolica, moje aktivnosti će se svesti na nulu.

Sa mojim prehrambenim navikama, ja bih tako postao balon. Morao sam naći neko rješenje. Pročitao sam mnoge knjige i pitao za mišljenje svakog nutricionistu i doktora. Svi su imali istu ideju – jedi male porcije 5 puta dnevno itd. Mislio sam u sebi – CheeseBurger i pomfrit nije mali obrok i ja neću odustati od toga. A onda sam saznao za post.fasting
Šta mislite koja je moja moja težina sad? Nakon 20 godina u kolicima, ja i dalje imam 220 lbs (100kg), jedem kao šampion i moje tijelo je kao tenk. Svaki dan je nova borba i svaka sljedeća je žešća.
Kako sam počeo post? Bilo je jednostavno, odabrao bih dan kada neću jesti, već samo piti vodu. water-drinkingTog dana ne bih unosio nikakvu hranu u organizam. I to bi trajalo 24 sata. Obično sam to radio nedjeljom. To je bio moj dan za odmor, tako da sam mogao da postim bez komplikacija.
Prvih nekoliko puta je bio prilično teško, imao bih glavobolju i druge vrste malih problema, ali sam nastavio. Nakon nekoliko mjeseci sam postio i 36 sati. Nije bilo lako, ali sam nastavljao i dalje. Na kraju sam postio 48 sati. Prošla je godina, a da nisam ni primijetio.

Hajde da se malo bavimo matematikom – 48 sati nedjeljno, iznosi 192 sati mjesečno, a to je 2.304 sati godišnje. Sada sve to podijelite sa 24, a to je 96 dana. To je 3 mjeseca posta godišnje. Stanite i razmislite jedan trenutak, molim vas… To je puno vremena. U pravu ste.

Pa reći ću vam ovo, nikad se nisam osećao bolje, tako da ovo funkcioniše težinu drži pod kontrolom, čini te jačim, vaš imuni sistem je jači, bolje spavate, bolje se osjećate – sve u svemu, bolji ste.
Moja post praksa je prekinuta prošle godine, ali se polako vraćam tome.Za moj sljedeći rođendan postiću 48 sati nedjeljno. Razmislite o tome da i vi probate ili makar samo pročitajte ove članke, koji dokazuju da je to dobro za vas.

Koristim ovaj metod više od godinu dana. Preskačem doručak svaki dan i jedem dva obroka, prvi oko 13.00, a drugi oko 20.00 sati. Zatim postim 16 sati dok ne dođe vrijeme za novi obrok, sjutradan u 13.00.
Iznenađujuće, kad sam počeo sa postom povećao sam mišićnu masu (oko 5 kilograma, sa 92 na 97 kg), smanjio tjelesne masti (oko 3%, sa 14% do 11%), povećana mi je eksplozivnost (postavio sam lični rekord na izbačaju od 115 kg prije nekoliko mjeseci), a smanjio sam i vrijeme koje provodim trenirajući – sa 7,5 sati nedjeljno na 2,5 sata).
Drugim riječima, jači sam, vitkiji, sa više eksplozivnosti, iako rjeđe idem u teretanu i manje jedem. kaže James Clear u svom blogu.

„Odavno je poznato da promjene u ishrani imaju efekta na mozak. Djeca koja pate od epileptičkih napada, imaju manje napada kada poste i uvedu im se kalorijska ograničenja. Smatra se da post može da bude zaštitna mjera i pomogne u suprotstavljanju faktorima koji kod epileptičnog mozga izazivaju napad. (Kod neke djece koja boluju od epilepsije pomaže i određena ishrana sa visokim sadržajem masti i nizak unos ugljenih hidrata).

Normalno mozak, kada je prehranjen, može da iskusi drugu vrstu nekontrolisane pobude i na taj način se može poremetiti njegova funkcija, navode Mattson i drugi istraživači u januarskom izvještaju u časopisu “Nature Reviews Neuroscience”

Zašto se kao normalna smatra dijeta sa tri obroka dnevno, plus užina? Nije to najzdraviji model ishrane, smatram, i mislim da postoji mnogo dokaza koji idu u prilog mojim tvrdnjama. Mnogo je pritisaka da takav sistem ishrane bude prihvaćen, jer mnogo je i novca u igri. Da li će prehrambena industrija praviti novac ako preskočimo doručak, kao ja danas? Ne, izgubiće ga. Ako ljudi poste, prehrambena industrija gubi novac.

Šta sa farmaceutskom industrijom? Šta ako se ljudi odluče za neku vrstu posta, treniraju povremeno i veoma su zdravi. Da li farmaceutska industrija zarađuje na zdravim ljudima?

Post je izazov za vaš mozak, a mozak na taj izazov odgovara prilagođavajući se na stres, koji vašem mozgu pomaže da se nosi sa njim i sa rizikom od bolesti, iste promjene koje se dešavaju u mozgu tokom posta, dešavaju se i tokom redovnog vežbanja. Oboje povećavaju proizvodnju proteina u mozgu (neurotrofičkog faktora), što izaziva rast neurona, veza između neurona, i snagu sinapse (mjesto komunikacije između dva neurona).

Izazov za mozak, bilo da se radi o povremenom postu [ili] energičnom treningu… je kognitivni izazov. Kada se to dogodi, aktivira se nervni sistem, faktori neurotrofičnih nivoa se povećavaju, što izaziva rast neurona [i] formiranje i jačanje sinapsi.
John Hopkins University Magazine

Rezultati istraživača matičnih ćelija sa Univerziteta iz Južne Kalifornije  objavljeni u Junskom izdanju #5 pokazali su da ciklus produženog gladovanja štiti imunološka oštećenja sistema i, štaviše, izaziva regeneraciju imunog sistema. Istraživači su zaključili da post mijenja matične ćelije iz stanja mirovanja u stanje samoobnavljanja. To izaziva regeneraciju matičnih ćelija nekog organa ili sistema.

“Nismo mogli predvidjeti da će produženi post imati takav izuzetan efekat u promociji regeneracije matičnih ćelija hematopoeze”.
Valter Longo.

The American Journal of Clinical Nutrition
Nalazi do danas objavljenih eksperimenata na ljudima i životinjama ukazuju da ADF (alternativni dan posta) može bitno da smanji rizik od kardiovaskularnih bolesti. Rezultati istraživanja na životinjama ukazuju i na zaštitno dejstvo od rizika protiv raka. U smislu prevencije dijabetesa, istraživanja na životinjama ukazuju na pozitivan efekat, ali rezultati eksperimenata sprovedeni na ljudima nisu pouzdani. Međutim, važno je napomenuti da su studije u kojima su objavljeni rezultati eksperimenata na ljudima u ovom pregledu ograničeni, nedostajale su kontrolne grupe i korišćena su kratka istraživanja.

Neophodno je uraditi studije sa više ispitivanja, uključujući i kontrolne grupe, kako bi se dobili odgovori na ovo važno pitanje. Neophodno je utvrditi i efekat koji ADF (alternativni dan posta) režim ima kod populacije koja ima dijabetes ili je rezistentna na insulin. Bez toga, ne može se govoriti o ulozi ADF kao tretmana za osobe sa postojećim dijabetesom, kao ni njegovoj ulozi kod sprečavanja dijabetesa.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.